Rusija nam je svima bitna – proizvodni kapaciteti i najbitiniji resursi

Rusija kao najveća država na svetu ima izuzetno raznovrsnu topografiju, od obala, ravnica, do najviših vrhova, što prati i raznovrsna klima (od kontinentalne koja preovladava, preko mediteranske i polarne). Na njenoj teritoriji protiču neke od najvećih i najdužih reka i rastu najveće šume na svetu, ruske tajge. Zato, nije ni čudo što se procenjuje da rusko tlo sadrži preko 30% svetskih prirodnih resursa, a vrednost prirodnih resursa procenjena je na oko 60% ukupnog BDP-a Rusije. Sve ovo uticalo je i na oblikovanje ekonomije, ne samo ruske, već i svetske. Iako su još uvek aktuelna dešavanja vezana za sukobe između Rusije i Ukrajine, što je dovelo do uveđenja sankcija Rusiji i već izazvalo primetne promene u svetskom ekonomskom toku, u ovom tekstu želimo da se osvrnemo na Rusiju pre sankcija koje su trenutno na snazi, a o čijim posledicama na ekonomiju je još rano pričati, odnosno o resursima koje ona poseduje.

Prirodni gas, nafta i ugalj

Rusija je prozvana energetskom supersilom zahvaljujući svojim rezervama, ali i količini izvoza prirodnog gasa, uglja i nafte. Kada govorimo o prirodnom gasu, Rusija ima najveće svetske rezerve i vodeći je svetski izvoznik ovog energenta, a drugi je po veličini proizvođač prirodnog gasa. Rusija je na drugom mestu po količini rezerva uglja i na osmom po količinii rezerva nafte u svetu. Po količini izvoza i po proizvodnje nafte zauzima drugo mesto u svetu. Zato, nafta i gas čine 40% ruskog prihoda i 60% njenog ukupnog izvoza. Rusija je i četrvta zemlja po proizvodnji električne energije i deveta po proizvodnji obnovljive energije u svetu. Takođe, pre oko 70 godina Rusija je postala poznata i po tome što je u sovjetskom gradu Obninsku počela sa radom prva nuklearna elektrana u svetu koja je davala električnu energiju za električnu mrežu, dok se danas Rusija popela na četvrto mesto po proizvodnji nuklearne energije u svetu.

Uranijum i Renijum

U Rusiji eksploataciju uranijuma vrši samo jedna kompanija (TVEL) i njeni podizvođači. Iskopine se vrše ne više mesta, u Priarguansky regiji, Dalur u Kurgan regiji i u Khiagda oblasti. Oko 90% uranijuma vadi se u prvoj navedenoj oblasti, a godišnje se proizvede oko 3400 tone uranijuma. Međutim ova količina ne čini ni polovinu uranijuma koji Rusija godišnje upotrebi, pa za svoje potrebe mora da uvozi preko 5000 tona uranijuma uglavnom iz Kazahstana koji je najveći proizvođač ove sirovine na svetu. Predviđa se da će u narednim godinama potražnja uranijuma u Rusiji zbog nuklearne energije porasti za oko 70%.
Renijum je jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori i skoro je nemoguće naći ga u elementarnom obliku, već se javlja u količinama od 0,2% do 2% u mineralu molibdenitu u zemlji. Najveće svetske rezerve ovog retkog metala poseduje Čile, dok je pre oko 20 godina prvi mineral renijuma, renijum sulfat, otkriven u pari koju ispušta ruski vulkan Kudrjavij. Ovaj vulkan godišnje ispusti između 20kg i 60kg renijuma u obliku pare. Renijum ima jednu od najviših tački topljenja i ekstremno je otporan na visoko stresne situacije koje se javljaju u mlaznim i gasnim turbinama i satelitima. Zbog njegove retkosti, a ipak velike potražnje, renijum je i danas jedan od najskupljih metala.

Retki zemljani metali

2019. godine Rusija je zauzela četvrto mesto u svetu po količini rezerva u retkim zemljanim metalima (12 miliona tona). Trenutno u rusiji postoji samo jedna fabrika koja uspešno razdvaja koncentrate u metale, sa kapacitetom od 200 tona retkih zemljanih metala godišnje, dok se 95% od svih koncentrata retkih zemljanih metala izvozi zbog nemogućnosti dalje obrade u Rusiji. Ovakvi metali koriste se u visoko-tehnološkim aparatima, uključujući pametne telefone, digitalne kamere, fluorescentne i led diode, kompjuterske komponente.

Aluminijum

Rusija je svojevremeno bila prva u svetu po proizvodnji aluminijuma, ali je takođe ova industrija bila jako poznata kao leglo mafije i krvavih obračuna. Sada je to malo drugačije, jer Rusija više definitivno nije prva u aluminijumu, ali se proizvodnja stabilizovala i čak je postao prisutan strani kapital što ranije nije bilo moguće. Rusija trenutno proizvodi oko 6% ukupnog aluminijama u celom svetu. U 2021. godini Rusi su uspeli da proizvedu oko 70 miliona tona aluminijuma, i nalaze se na drugom mestu iza Kine po proizvedenoj količini.

Bakar

Između svega već navedenog, Rusija se može pohvaliti time da poseduje oko 10% svetskih zaliha bakra. Ipak oni nisu najveći proizvođači bakra na svatu, već su se u 2021. godini našli na osmom mestu ove liste. Rusi su uspeli da za godinu dana proizvedu oko 875 000 tona bakra. Takođe, kao bitno naveli bi rast od 28% koji beleži ova industrija u zadnjih pet godina u Rusiji.

Zlato

Za rusku industriju zlata može se reći da je veoma fragmentisana. Čine je više od 400 registrovanih kompanija, ali samo dvadesetak najvećih proizvode skoro svo zlato. Više od 66% ruskog zlata proizvodi se u šest istočnih regija Rusije (Amur, Irkutsk, Khabarovsk, Krasnoyarsk, Magadan i Sakha-Yakutia). Rusija je u 2020. i 2021. godini zauzela treće mesto na listi najvećih proizvođača zlata, ispred nje su samo Australija i Kina, a one “beže” Rusiji za samo oko 50 tona zlata na godišnjem nivou. U 2021. godini Rusija je uspela da proizvede oko 300 tona zlata.

Srebro

Iako srebro spada u porodicu plemenitih metala i asocira nas na nakit, poznato je da ono ima i široku industrijsku upotrebu. Rusija godišnje proizvede između 1500 i 2000 tona srebra što je stavlja na četvrto mesto najvećih proizvođača u svetu. Procenjuje se da Rusija u rudama srebra ima još oko 45000 tona. Ruska nalazišta srebra su u provincijama Magadan Oblast i Primorsky Krai, a aktivni rudnici su Mikheevskiy Gok Zao, Chita i Nizhneyakokitskoye.

Gvožđe

Rusija je najveći evropski proizvođač gvožđa, a najveće iskopine ruda nalaze se u jugozapadnom delu države u blizini Kursk-a i predelu oko planine Ural u regijama Tula i Sibir. U 2020. i 2021. godini zauzeli su peto mesto na listi država po proizvodnji gvožđa i to sa godišnjom proizvodnjom od oko 100 miliona tona.

Čelik

Rusija je na šestom mestu u proizvodnji čelika. U 2021. godini proizveli su oko 76 miliona tona čelika, a jako interesantan podatak je taj da je ova država iste godine izvezla čak 40 miliona tona čelika.

Nikl

Treće mesto u svetu po proizvodnji nikla sa oko 250.000 tona godišnje zauzima Rusija. Više od 90% ukupnog ruskog nikla proizvodi kompanija Norilsk Nickel uglavnom iz ruda u istočnom i severnom Sibiru i na Koljskom poluostrvu, međutim zbog velike potražnje nikla ova kompanija je u stalnoj potrazi za novim rudnicima nikla u Rusiji, kao i novim načinima za vađenje nikla iz ruda.

Platina

Rusija je drugi najveći proizvođač platine u svetu, iza Južne Afrike. Bitnije količine platine nalaze se na dva mesta, u rudniku Kondyor u Khabarovsk regiji i u Koryak rudniku u regiji Kamchatka. U 2019. godini u celom svetu proizvedeno je oko 180 tona platine, a od tog broja 130 tona proizvela je Južna Afrika, dok je Rusija uspela da proizvede 22 tone. Iz ovih podataka može se videti da ove dve zemlje, uz Zimbabve proizvode oko 90% platine u celom svetu.

Dijamanti

Rusija se smatra za najbogatiju zemlju kada su u pitanju dijamanti. Oni poseduju 12 otvorenih kopova iz kojih se vade dijamanti. Takođe ova država je najveći izvoznik dijamanata, a najveća kompanija u ovoj branši je ALROSA koja proizvodi većinu dijamanata u Rusiji. U poslednjih deset godina niko nije uspeo da prestigne Rusiju po broju proizvedenih karata, a u 2021 godini taj broj je iznosio 32,5 miliona karata.

Neon

Jeste da je oko 70% neona u svetu proizvedeno u Ukrajini, ali kao nusprodukt ruske čelične industrije. U 2020. kompanija Iceblick koja ima postrojenja u Odesi i Moskvi bila je proizvođač oko 65% svetskog neona, ali i 15% svetskog krypton-a i xenon-a.

Sinteticki safir

Sintetički safir je postao bitan materijal u industriji zbog svojih optičkih, mehaničkih, strukturnih, hemijskih i termalnih svojstava. Zbog svoje transparentnosti ali i otpornosti na ogrebotine sve više se koristi u industriji pametnih telefona, a pošto se pokazao kao odličan izolator koristi se kao poluprovodnički supstrat. Sintetički safir ima prilično ista atomska i optička svojstva kao i prirodni safir (razlike mogu uočiti samo stručnjaci pod specijalnim mikroskopom), a jeftiniji je za oko 20% od prirodnog safira, pa je zbog toga industriji jako primamljiv. Procenjuje se da Rusija proizvodi oko 40% sintetičkog safira u svetu, a u 2020. godini ukupno tržište vredelo je oko milijardu dolara. Tržištu sintetičkih safira predviđa se rast od oko 7% u narednih pet godina.

Drvna idustrija

Jedno od najbitnijih prirodnih bogatstava Rusije su šume kojih ova država ima na pretek. Ova država ima više od petine svetskih šuma u svojim granicama. Samim tim, logično je da je u ovoj državi drvna industrija bitna. Drvna industrija predstavlja jednu od najstarijih industrija u Rusiji. Pored starosti, drvna industrija je jedna od najstabilnijih, i redovno na godišnjem nivou prinese oko 20 milijardi ruskoj ekonomiji.

Industrija oružja

Rusija se po izvozu oružja nalazi na drugom mestu u svetu, a tu se osim oružja, izvoze i oružani sistemi, kao i oprema, u čak 66 država. U 2020. godini ruska ekonomija prikupila je 3,2 milijarde dolara samo od izvoza oružja, što zvuči kao ogromna cifra, ali opet, bitno je napomenuti da su SAD zaradile oko tri puta više.

Poljoprivreda

Ruska poljoprivreda preživela je tešku tranziciju kada se raspao Sovjetski Savez. Proizvođači su izgubili sigurne otkupe i tržište koje je u velikoj meri zavisilo od države. To se itekako odrazilo na poljoprivredni sektor i pokazalo svima da postoji velika potreba za menjanjem dosadašnjeg principa proizvodnje i poslovanja. Za samo deset godina broj stočnih grla se prepolovio, što je naravno za sobom povuklo i proizvodnju žitarica, ali i zasade, pa je tako površina njiva koje su pokrivale žitarice opala za četvrtinu. Proizvođači su takođe imali sve manje novca, pa samim tim nisu uspevali da tretiraju zemljište kako bi povećali prinose. Takođe većina manjih preduzeća ili privatnih farmi nije mogla da priušti kupovinu novih vozila. Ovo tržište uspelo je blagovremeno da se povrati kada je počelo da se otvara i reorganizuje. Bolje organizovano tržište povećalo je produktivnost farmera što je dalje uticalo na celokupnu rusku ekonomiju. Rusija je na trećem mestu po površini obradivog zemljišta na svetu, ali zbog nepristupačnog terena i klime koja ne pogoduje usevima, samo oko 7% te površine se obrađuje. Mada ni to ih ne sprečava da budu najveći izvoznik pšenice i najveći proizvođač ječma, raži, zobi i heljde u svetu. Čak se i predviđa da će u narednim decenijama, zbog klimatskih promena i delovi Sibira moći da postanu deo obradive površine u Rusiji.

Ribolov

Obala Rusije je četvrta po dužini u svetu, izlazi na dva okeana i veliki broj mora, a u vodeno bogatsvo Rusije spada i najveće i najdublje jezero na svetu – Bajkalsko jezero, kao i više od dva miliona reka. Međutim, Rusija ima pristup EEZ zoni (zona koju su odredile UN i u kojoj samo Rusija sme da se bavi ribolovom), pa joj zato ovakav dogovor dozvoljava i eksploataciju ne samo dva okeana, već na tri (Severni ledeni, Tihi okean i Atlanski okean). Jedna od najvećih ribarskih flota na svetu je ruska, i godišnje uspe da ulovi oko četvrtine ukupne smrznute i sveže ribe u svetu. Takođe, jedna trećina konzervirane ribe u svetu je iz ruskog ulova.

U ovom tekstu trudili smo se da vas upoznamo sa ruskim resursima o kojima se ovih dana, ili inače, ne priča baš mnogo kao o ruskom gasu i nafti. Naravno da nismo pomenuli sve ono što Rusija ima i proizvodi, ali smo probali da izdvojimo nama najzanimljivije podatke.