Srbija pod pritiskom: manji rast, veća inflacija

Bečki institut revidirao je prognoze za Srbiju: očekuje se rast BDP‑a od oko 2,0% ove godine i 3,5% naredne, dok je prognoza inflacije podignuta na približno 4,5% za ovu i 4,0% za sledeću godinu. Ekonomska aktivnost je usporila jer su investicije pale, prvenstveno zbog prepolovljenog priliva stranih direktnih investicija (SDI). Globalna politička i trgovinska neizvesnost, uključujući američke carine i promene u međunarodnim tokovima kapitala, doprinela je zastojima, a pad ulaganja iz Kine bio je naročito izražen.

Državne i privatne brojke pokazuju miks performansi: javne investicije su porasle oko 23% nominalno, potrošnja domaćinstava realno je viša za ~3%, industrijska proizvodnja je porasla ~3%, a automobilski sektor je zabeležio snažan rast od oko 23%. Izvoz robe je rastao oko 9% u prvih osam meseci, dok su realne plate rasle oko 6% godišnje i doprinele akumulaciji štednje. Istovremeno tržište rada slabi — stopa nezaposlenosti porasla je na ~8,5%, broj zaposlenih manji je za ~14.000, a nezaposlenih je više za ~9.000; aktivno stanovništvo se smanjilo i procenjuje se da se ukupno stanovništvo smanjilo za oko 34.000.

Inflacija se rasplamsala prvenstveno kroz rast cena hrane i povećanje profitnih marži, pa su mere kontrole cena i ograničenja trgovačkih marži na osnovne proizvode (do 20%) uvedene kao kratkoročni odgovor, ali su ocenjene kao verovatno slabo efikasne. Devizne rezerve su stabilizovane i porasle oko 1,2 milijarde evra od maja, dinar se drži oko 117,2 za euro, a ključna referentna kamatna stopa ostala je 5,75% — s očekivanjem eventualno jedne korekcije krajem godine ako inflacija padne bliže 4%. Domaća politička kriza i odlaganje izbora dodatno otežavaju brži oporavak.

Original