Ekonomski dobitnici i gubitnici u sukobu Rusije i Ukrajine

Pre skoro tri nedelje, ceo svet digla je ne noge vest o oružanom sukobu između Rusije i Ukrajine, koji još uvek traje. Slažemo se da je neumesno govoriti o potencijalnim dobitnicima i gubitnicima ovog sukoba zbog svih ljudskih života koji su izgubljeni, zbog svih tih gradova koji više nikada neće biti isti, zbog mira koji je narušen u tim državama, ali i u celom svetu. Ali, za ove tri nedelje dogodili su se veliki potresi na ekonomskoj sceni, pa ne možemo a da se ne pitamo šta to znači za nas, za naš novčanik i našu državu, ko će uspeti da profitira najviše, a ko će se naći na dnu kad se prašina slegne. Zato ćemo se pozabaviti mogućim dobitnicima i gubitnicima ovog sukoba, ali samo u ekonomskom smislu.

MOEX i ruska rublja prvi na tapetu

Moskovska berza je u prvim satima ruske invazije na Ukrajinu zabeležila nezapamćeni pad od oko 33%, a već 28. februara trgovanje je obustavljeno do daljnjeg. Isti trend je ispratila i ruska rublja koja je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar, pa je 07. marta bilo potrebno oko 132 rublje za jedan dolar, što je nezapamćeni pad u istoriji. Iako je, samo nedelju dana kasnije, rublja ojačala na oko 114 za jedan dolar, i dalje je u padu od oko 40 %, a sankcije koje su uvedene nikako joj ne idu u korist. Sve ovo odrazilo se i na svet, pa je nesigurnost investitora uticala i na berze u Londonu i Njujorku kao i ostale svetske berze, a sve to zajedno uticalo je i na ponašanje kripto valuta na čelu sa Bitcoin-om.

Uticaj sankcija na ruske banke

Sberbank i VTB Bank, dve najveće ruske banke koje zauzimaju čak više od polovine ruskog bankarskog tržišta i posluju u američkim dolarima primile su najveći udarac nakon sankcija uvedenih od strane SAD-a, Velike Britanije, Evropske unije, Kanade, Japana, Australije i drugih zemalja. Sankcije je pratilo uklanjanje ovih, kao i još 5 odabranih banaka iz SWIFT sistema, u želji da potpuno izoluju i ograniče ekonomski sistem Rusije. Time je izazvana zabrinutost da će kupovina ruskog gasa i nafte biti izuzetno teška, skoro nemoguća. Evropske banke Societe Generale i Credit Suisse su navodno obustavile transakcije za svu robu iz Rusije, što takvu zabrinutost dodatno potvrđuje.

Šta ako Rusija zavrne slavinu nafte i prirodnog gasa zbog sankcija?

Rusija je drugi po veličini izvoznik sirove nafte i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, pa bi svaki prekid u snabdevanju gasom mogao da ostavi mnoge u Evropi bez dovoljno gasa za grejanje stanova i kuća, kao i bez goriva za motorna vozila, a to bi za sobom povuklo ogroman skok računa za struju zbog nemogućnosti kompanija da nabave sirovine za proizvodnju električne energije. Iako u početku izvoz nafte i gasa iz ove zemlje nije bio potpuno obustavljen uvođenjem sankcija, to nije sprečilo cene da naglo porastu. Međutim, SAD su pre nekoliko dana zabranile uvoz nafte iz Rusije, Velika Britanija navodi da će ga postepeno smanjivati do potpunog ukidanja krajem godine, od čega Nemačka strhuje jer se svaki drugi stan u Nemačkoj greje na gas, a bila bi pogođena i industrija. S druge strane, državne kompanije u Indiji poseduju udeo u ruskim naftnim i gasnim poljima dok ruske kompanije drže većinski udeo u indijskoj rafineriji Nayara Energy, pa se Rusija nada nastavku saradnje sa Indijom, jer indijske kompanije kupuju i rusku naftu. Indija ovih dana razmatra ponudu Rusije da poveća uvoz nafte, koji je obično do 3%, uz velike „popuste“ i time namerava da smanji svoje troškove usled naglog skoka cene nafte u svetu. Kina koja uvozi 1.6miliona barela ruske nafte dnevno, odbila je da uvede sankcije Rusiji i čak planira da joj pomogne da smanji gubitke dodatnom kupovinom nafte, gasa i pšenice. Sve to će poremeti globalno tržište energenata.

Da li sankcije uvedene Rusiji više štete stanovništnu celog sveta nego Putinu?

Pored poskupljenja benzina i gasa, zbog otežanog uvoza sirovina i artikala iz Rusije koji su sad obustavljeni mnoge zemlje već se suočavaju sa porastom cena proizvoda što u najvećoj meri utiče na potrošačku korpu, odnosno običnog čoveka. Povećanje cena osnovnih prehrambenih namirnica je sve izvesnije zbog poremećenog vazdušnog, kao i pomorskog saobraćaja u Crnom moru gde se izvozi čak 95% pšenice iz Ukrajine, ali i zato što je Rusija najveći svetski izvoznik pšenice, pa će mnoge zemlje ostati bez nje. Rusija je takođe, jedan od najvećih svetskih dobavljača metala koji se koriste u svemu, od aluminijumskih limenki do bakarnih žica preko delova za automobile, tako da možete očekivati porast cene svog omiljenog pića, jer je aluminijum dostigao rekordnu vrednost od 2008. godine, kao i automobila, ali i poteškoće u nabavci ako bi Rusija odlučila da prekine isporuke ovih metala kao odgovor na sankcije. Takođe, na dostupnost automobila će uticati i činjenica da se u Rusiji nalaze proizvodni centri Volkswagen-a koji su zbog sukoba između Rusije i Ukrajine prestali sa radom. Sve to prati inflacija koja je u SAD-u 7.5%, a u Evropi 5.8%, a najveću cenu pored kompanija plaćamo mi, obični građani.

Da li ima dobitnika na duže staze?

Primetili ste da pričamo samo o gubitnicima, jer smatramo da u ovom sukobu, čak i oni koji profitiraju, profitirali bi kratkotrajno pojedinim akcija na berzi, jer su cene nafte, žitarica kukuruza, kao i nikla, aluminijuma i drugih metala u naglom porastu, ili prodajom nekretnina čije su cene takođe nezapamćene do sada. Rusija, s druge strane, kao ona koja bi trebalo da izgubi u ekonomskom smislu zbog sankcija, ima veliku šansu da iz tog problema „ispliva“. A ako bi se održala trenutna cena nafte, zarada Rusije na osnovu izvoza energenata bi mogla biti povećana za možda čak i 50% godišnje, u slučaju da se ukinu sve sankcije. Tako bi Rusija izašla kao ekonomski pobednik što je malo verovatno jer se to ne bi dopalo Zapadnim silama.
Međusobna povezanost ekonomije, teret sankcija i troškovi povećane neizvesnosti kod snabdevanja proizvodima i sirovinama će na kraju ugušiti sva tržišta ako ovaj sukob potraje. Ali, bez obzira na ishod sukoba, sve će to uticati na kućni budžet, plate i penzije, tako da čemo mi, običan narod, na kraju platiti najveću ekonomsku cenu. Koliko će nas skupo koštati sukob ove dve zemlje, ostaje nam da vidimo.