Ekonomska klima Srbije u padu

Indeks ekonomske klime (ESI) u Srbiji u drugom kvartalu 2025. iznosio je 90,2, što predstavlja pad od 6,6 procentnih poena u odnosu na prethodno tromesečje i najnižu vrijednost od početka pandemije 2020. Najveći pad očekivanja zabeležen je u sektorima usluga (-5,1 p.p.), industrije (-3,9 p.p.), građevinarstva (-2,9 p.p.), potrošnje (-1,2 p.p.) i trgovine na malo (-1,1 p.p.).

ESI je kompozitni pokazatelj zasnovan na pet istraživanja proizvođača i potrošača i često se koristi za kratkoročne prognoze i međunarodne usporedbe. U EU je ESI takođe pao, za 1,7 p.p. (sa 94,5), pri čemu je najveći pad u EU zabeležen u sektoru potrošnje (-2,9 p.p.). Konkretni indikatori za Srbiju pokazuju da je indikator poverenja prerađivačke industrije pao za 3,9 p.p. i nalazi se 6,8 p.p. ispod dugoročnog proseka, s pesimističnim očekivanjem proizvodnje u narednom tromesečju (-12,3 p.p.). Indikator poverenja usluga iznosi -3,3 i pao je za 5,1 p.p. (9,9 p.p. ispod dugoročnog proseka). Trgovina na malo drži vrednost 9,9 (pad 1,1 p.p., ali blago iznad dugoročnog proseka), dok je građevinarstvo na -6,5 (pad 2,9 p.p., ali iznad dugoročnog proseka). Indikator poverenja potrošača pao je 1,2 p.p., uz najveći pad ocene finansijske situacije u poslednjih godinu dana (-5,7 p.p.).

Pad klime u Srbiji analitičari povezuju s višegodišnjim efektima inflacije, gotovo fiksnim kursom koji otežava izvoz, rastom troškova poslovanja (poskupljenje struje, veće naknade i takse) i bržim rastom minimalne zarade od produktivnosti. Dugovanja javnog sektora i produženi rokovi plaćanja, kao i znatno skuplji krediti (minimalne kamate oko 7,98% a za rizičnije iznose i 12 13%), dodatno opterećuju firme. Zbog neizvesnosti i povećanih troškova, najvećim investitorima se savetuje odlaganje ulaganja, a Republički zavod za statistiku ocenjuje da se većina sektora nalazi u fazi recesije.

Original