Šta je Yield curve i da li predviđa recesiju?

Često u svetu finansija nalazimo, pa čak i koristimo termine koje su nam delimično ili potpuno nepoznati. Jedan od tih termina je i Yield curve (kriva prinosa). Iako mnogi još uvek misle da je teško ili čak nemoguće predvideti ekonomske probleme i recesiju, da sve to dolazi iznenada i odjednom, u poslednjih pola veka stručnjaci u Americi krivu prinosa koriste kao svoju kristalnu kuglu koja predviđa baš ovakve događaje. Određeni pokreti i oblici ove krive za stručnjake, ali i za investitore predstavljaju alarm za skoro sigurne probleme i trzavice u ekonomiji, ne samo u Americi, već i u celom svetu.

Šta je Yield curve?

Da bi razumeli šta predstavlja kriva prinosa, prvo moramo razumeti pojam obveznica (BONDS).
Obveznice su hartije od vrednosti koje investitori kupuju od emitenata, odnosno izdavalaca obveznica. Ulaganje u hartije od vrednosti spada u bezrizični tip ulaganja zato što investitori unapred znaju šta će u budućnosti dobiti na ime tog ulaganja, za razliku od ulaganja na berzi gde su cene nepredvidive. Najpoznatije i najtraženije obveznice jesu one čiji je emitent (izdavalac obveznica) država. Prosto rečeno, obveznice jesu ugovori regulisani zakonom, gde investitori pozajmljuju novac državi na određeni vremenski period, a za uzvrat država se obavezuje da će vlasniku obveznica (investitoru) na datum dospeća (maturity date) u potpunosti isplatiti dug, odnosno nominalnu vrednost obveznice (glavnica, odnosno prodajna cena pojedinačne obveznice) i pripadajuću kamatu, tj. prinos (Yield). Baš to možemo predstaviti grafički i dobićemo krivu prinosa.
Dakle, kriva prinosa predstavlja odnos između kamatnih stopa i vremena dospeća hartija od vrednosti. Kada čujete izraz Yield curve, obično se misli na krivu prinosa hartija od vrednosti čiji je emitent Ministarstvo finansija SAD, jer je ona pokazatelj kretanja američkih kamatnih stopa, a mnoga finansijska tržišta koja se oslanjaju na američki dolar cene određuju baš na osnovu ove krive. Zato je ovako konstruisana kriva (Treasury Yield curve) pokazatelj zdravlja globalne ekonomije.

Kako se konstruiše Yield curve?

Da bi konstruisali krivu prinosa potrebne su nam dve informacije, kamatna stopa prinosa (Yield) u procentima i rok dospeća obveznica (maturity date).
Kamatna stopa prinosa zavisi od cene obveznica u smislu da je ona veća ukoliko je cena obveznica manja, a manja ukoliko je cena obveznica veća.
Kada govorimo o roku dospeća obveznica, razlikujemo tri vrste obveznica:

• Kratkotočne – Treasury bills (T-Bills) do godinu dana. (Prilikom konstrukcije krive prinosa unosimo tromesečni, šestomesečni i godišnji T-Bills)

• Srednjoročne – Treasury notes (T-Notes) od 1 do 10 godina. (Prilikom konstrukcije krive prinosa unosimo T-Notes za 2, 3, 5, 7 i 10 godina)

• Dugoročne – Treasury bonds (T-Bonds) od 10 do 30 godina. (Prilikom konstrukcije krive prinosa unosimo T-Bondes za 20 i 30 godina)

Oblici krive prinosa

Spajanjem tačaka dobijenih presekom potrebnih vrednosti nastaje kriva prinosa. Baš ta dobijena linija je ono što interesuje stručnjake širom sveta. Možda izgleda smešno ili naivno oslanjati se na jedan tako jednostavan grafik, ali u prošlosti kriva prinosa bila je ta koja je predvidela baš sve recesije i ekonomske krize u svetu. Zašto i kako joj je to pošlo za rukom pričaćemo malo kasnije, jer je potrebno da vas pre toga upoznamo sa svim oblicima koje ova kriva može da ima.

Normalna kriva prinosa

Normalna (rastuća) kriva prinosa slika je zdrave ekonomije. Formira se kada je prinos za kupovinu kratkoročnih obveznica manji od prinosa za kupovinu dugoročnih obveznica. Ovakva kriva pokazuje nam da investitori očekuju rast ekonomije u budućnosti, odnosno da će duži vremenski period biti stabilno tržište. Tada, pošto investitori veruju svom osećaju i smatraju da je rizik od gubitka prilikom dugoročne investicije mali, kupuju obveznice sa kasnijim rokom dospeća, pa im je prinos veći a cena obveznice manja.

Dakle, na datum dospeća, posle 10, 20 ili 30 godina u zavisnosti od toga na koji vremenski period su se ugovorom obavezali, investitori će imati mnogo veću zaradu nego da su kupili kratkoročne obveznice koje su skuplje i sa manjim prinosom.

Ravna (konstantna) kriva prinosa

U slučaju da investitori posumnjaju da će se u bliskoj budućnosti ekonomski rast usporiti, normalna kriva prerasta u ravnu krivu prinosa koja pokazuje da investitori ne dobijaju nikakvu naknadu za rizik koji postoji prilikom ulaganja u dugoročne obveznice. Znači, prinosi za kratkoročne i dugoročne investicije su gotovo isti. Ovakva kriva uglavnom predstavlja prelaz između normalne krive u inverznu krivu prinosa i obrnuto.

Inverzna kriva prinosa

Inverzna kriva prinosa, obrnuto od normalne, pokazuje da će investitori za kupovinu kratkoročnih obveznica dobiti veće prinose, u odnosu na kupovinu dugoročnih (nesigurnijih) obveznica. FED (Federal Reserve System) ima uticaj na ovakvo ponašanje krive tako da, kada je ekonomski procvat na vrhuncu, povećava kamatne stope za kupovinu kratkoročnih obveznica kako bi stavio pod kontrolu kupovinu obveznica.

Na ovaj način FED pokušava da smanji inflaciju koja može da izmakne kontroli u slučaju da mnogo ljudi kupuje obveznice, što bi naglo ubrzalo ekonomski rast. S druge strane investitori osećaju da predstoji težak period za ekonomiju, pa novac prethodno investiran u rizičnije investicije kao što su akcije žele da osiguraju prodajom tih akcija i kupovinom dugoročnih obveznica u nadi da će se za to vreme ekonomija stabilizovati. Tada, zbog velike potražnje dugoročnih obveznica, njihova cena raste, a kako je cena vezana za prinose (kada je cena obveznica veća – prinosi su manji i obrnuto), oni naglo padaju. Povećanje prinosa od strane FED-a za kupovinu kratkoročnih obveznica i velika potražnja dugoročnih obveznica koja smanjuje prinose dovode do konstruisanja inverzne krive.

Da li kriva prinosa stvarno predviđa recesiju?

U prošlosti, najčešći oblik krive prinosa bio je normalan, što znači da je kriva prinosa oslikavala zdravu ekonomiju. Međutim, panika nastaje kad kriva postane ravna, a zatim pređe u inverzni oblik. U prirodi čoveka je da želi da zaradi što više novca za kraće vreme, a investitorima to polazi za rukom. Kada je ekonomija zdrava, dugoročne obveznice kao način zarade im nisu primamljive toliko koliko jesu akcije na berzi, pa je cena dugoročnih obveznica zbog manje potražnje manja, a prinosi su veći. Međutim, kada se investitori uplaše za svoj novac, osete probleme u ekonomiji i nesigurno tržište, povlače se sa berze u želji da se primire kupovinom dugoročnih obveznica, kako bi “prespavali” krizu. To smanjenje aktivnosti na berzi, u privredi, ekonomiji, smanjenje ulaganja i “uspavanost” investitora, a nagli porast cena derivata, nekretnina, namirnica i smanjenje potrošačke moći običnog čoveka usled inflacije, dovodi do izvesne recesije. Samo zamislite da sve to može da predvidi jedna linija.

U poslednjih pola veka, kriva prinosa predvidela je skoro sve recesije u svetu kojima je prethodio njen inverzni oblik. Mnogi analitičari čak u šali kažu da je predvidela i pandemiju COVID-19. Poslednjih nekoliko meseci, kriva prinosa se polako zaravnava, FED je najavio porast prinosa za kratkoročne obveznice kako bi inflaciju stavili pod kontrolu, a to za investitore znači samo jedno. Alarm, recesija se bliži! Stručnjaci strahuju da nas teška ekonomska situacija tek čeka, a nama ostaje da vidimo da li je i sada kriva prinosa predvidela našu ekonomsku budućnost.