Kripto vs Fiat. Kolike su šanse za konačnu pobedu kripta?

Sada, već davne 2010. godine, počele su spekulacije o tome da li će kriptovalute u nekom trenutku zameniti konvencionalni novac na koji smo svi navikli. Tada je to delovalo kao pusto maštanje ljubitelja kriptovaluta, ali se sada već sa sigurnošću može reći da šansa ipak postoji. Masovno usvajanje kripta širom sveta doprinelo je razvoju valuta i organizacija koje za cilj imaju to da naprave veliku promenu u funkcionisanju plaćanja. Većina krito-entuzijasta uveliko može da vidi svet u kom sve svoje potrebe plaća kriptom, ali da bi videli da li je ova konstatacija validna moramo sagledati situaciju iz više uglova. Treba videti kakve opcije trenutno postoje, koliko su razvijene, i koliki je potencijal njihovog daljeg razvoja. Takođe treba uzeti u obzir težinu prenosa novca (tokena), kao i možda najvažniji deo, brzinu prenosa.

Postoji li potreba za decentralizacijom?

Pre svega, moramo da pođemo od pitanja, zašto bi uopšte neko koristio kriptovalute umesto novca? Obzirom da funkcionišemo već toliko dugo sa klasičnim novcem, sasvim je normalno zapitati se zašto bi prestali da koristimo novac.

Da bi odgovorili na ovo pitanje moramo da razumemo kako funkcionišu transakcije. Trenutno više od 50% transakcija (elektronske transakcije)  u celom svetu se vrše preko SWIFT-a (Society for Worldvide Interbank Financial Telecommunication). Swift funkcioniše kao posrednik između banaka u situacijama kada se prenosi novac sa jednog računa na drugi. Najveći problem kod ovakvog prebacivanja novca jeste to što je potrebno vreme (nekada i do 5 dana), kao i raznorazne takse zbog mogućeg menjanja valute iz jedne u drugu, i takse same banke ili banaka koje su umešane u tu transakciju.

Gore navedeni problemi su ujedno i najveća prednost kripta u odnosu na novac. Brzina transakcija (nekoliko sekundi umesto nekoliko dana), sigurnost i anononimnost su velike prednosti kripta. Baš zbog toga smo ranije u teksu rekli da postoji šansa. Kandidata za pobedu nad novcem ima dosta, ali smo u današnjem tekstu izdvojili po nama trenutno najvažnije, Ripple (XRP), Stellar (XLM) i Algorand (ALGO).

Kripto valute sa potencijalom da zamene novac

Kada se govori o XRP-u kao zameni za novac, misli se na Ripple Net (mrežu za prenos novca), dok je XRP token koji predstavlja određenu monetarnu vrednost na Ripple Net-u. Ripple Net je napravljen od strane Ripple Labs-a, kako bi se „novac“ slao elektronskim putem brzinom kojom putuju informacije (par sekundi). Transakcije preko Ripple Net-a funkcionišu preko validatora – kompjutera raštrkanih po celom svetu, koji vode računa o tome koliko novca ima na računima, da li individua koja vrši transakciju ima dovoljan balans na računu, da li je transakcija sigurna,… Slično današnjim bankama, zar ne? Pa, i ne baš, jer validator može da bude bilo ko, bilo gde. Mada, treba znati da Ripple ima grupu proverenih validatora koji su stekli njihovo poverenje, i koje često koriste, jer sigurnost transakcije, pored brzine i malih troškova je najbitnija.

Stellar je open source mreža za valute i plaćanja koja omogućava stvaranje, menjanje i slanje digitalne reprezentacije svih vrsta novca (Dolar, Euro, Pezos, Bitcoin…) bez potrebe za konverzijom.

Cilj Stellar-a je da ujedini sve svetske finansijske sisteme u jedan veliki sistem i da olakša ljudima transakcije koje prelaze državne granice tako što bi sarađivali sa bankama. Dakle, za razliku od XRP-a i drugih, Stellar ne teži ka totalnoj decentralizaciji, već želi da bude most koji će spojiti kripto i Fiat, a to ostvaruje vezivanjem vrednost kriptovaluta za stablecoins. Koliko će uspeti u tome, videćemo u budućnosti.

Treći, ali nikako najmanje bitan, Algorand, osmišljen je da bude sličan Etherium-u, samo sa bržim transakcijama, koje se završavaju kroz par sekundi. Valuta kojom se vrše transakcije je ALGO. Algorand je decentralizovana mreža dizajnirana da bude brza i sigurna, a za razliku od XRP-a i XLM-a podržava pametne ugovore, odnosno programe ili protokole koji se sami izvršavaju po unapred utvrđenim parametrima. Cilj ovih pametnih ugovora je preskakanje svih posrednika koji su inače prisutni kod današnjih transakcija. Dakle, nema banaka, raznih taksi, konverzija i čekanja.

Posle svega navedenog, možemo se složiti da sve tri pomenute valute (mreže) imaju slične prednosti, niska cena za veoma brze transakcije, ekstremno lako menjanje jedne valute u drugu, i masovno usvajanje od strane raznih finansijskih institucija i velikih kompanija.

Iako ovo zvuči veoma primamljivo, kao i sve, tako i kriptovalute imaju svoju drugu stranu. Većina supply-a kod pomenutih mreža je u rukama osnivača, i samo oni znaju kada će biti dostupan javnosti, što otvara prilike za moguće malverzacije. Takođe, tužba protiv Rippl-a od strane SEC-a (U.S. Securities and Exchange Commission) uliva nepoverenje korisnicima, a zbog funkcije koju vrše, na sličan način se na meti SEC-a mogu naći i druge dve pomenute valute. Možda i najveći neprijatelj kriptovaluta su pogrešne i loše protumačene informacije, strah od nepoznatog i slabo razumevanje ove materije.

Zašto ne Ethereum ili Bitcoin?

Veoma validno pitanje. Ako već može da dodje do momenta u kom će kripto da prevaziđe novac, zašto to onda ne bi učinile dve trenutno najstabilnije i najpopularnije valute. Odgovor je vrlo prost. Bitcoin i Ethereum transakcije nisu brze koliko transakcije gore navedenih valuta. Njihove mreže nisu predviđene za toliki protok, a i takse su velike. Takoreći XRP, XLM i ALGO imaju istu prednost nad Bitcoin-om i Ethereum-om kao nad Fiat-om.

Činjenica da je iz dana u dan sve više ljudi zainteresovano za kripto svet nam govori da je čovek spreman da svoje finansije preuzme u svoje ruke. Verujemo da će se promena dogoditi, ali da li će gore pomenute valute uspeti u tome, ili neke sasvim druge, i koliko će vremena biti potrebno za tako nešto, niko od nas ne može da zna.

U jedno smo sigurni, kripto uvek nađe način da nas iznenadi!