Porez na Crypto i NFT u Srbiji. Kad, kako i koliko se plaća.

Još uvek se niste usudili da kupite Bitcoin samo zato što niste sigurni kako da pravdate novac koji vam stigne na račun od prodaje istog? Ili ste prodali Crypto/NFT, i sada ste u strahu da vam Poreska Uprava ne pokuca na vrata? Za sve vas koji želite mirno da spavate, potrudili smo se da nađemo odgovore na najčešća pitanja vezana za porez na kapitalne dobitke po osnovu prodaje digitalne imovine u Srbiji, a u tome nam je pomogao Milan Trbojević, kreator bloga i YouTube kanala FT1P, poreski savetnik i sajber knjigovođa specijalizovan za IT sektor i mali biznis.

Zašto se plaća porez na zaradu od Crypto/NFT-a/DeFi-a?

U Srbiji, po zakonu, prihod od kapitala, odnosno porez na dobit jeste 15%. Kapitalni dobitak je prihod od razlike kupovne i prodajne cene nekretnina, hartija od vrednosti ili digitalne imovine. U našem zakonu Crypto, NFT, DeFi su definisani kao digitalna imovina (digitalne valute ili digitalni tokeni), pa podležu oporezivanju, ali porez ne morate da platite sve dok se ne odlučite na prodaju istih. Dakle, kupovina i čuvanjecrypto valuta, NFT-a i slično, se ne oporezuje.
Crypto valute stečene stake-ovanjem se takođe oporezuju, jer se kamata oporezuje sa 15% isto kao i crypto valute, tako da bi sve to bilo najlakše podvesti pod kapitalni dobitak, dok to ne bude bilo definisano zakonom.
Kada je u pitanju zarada od landinga i sličnih DeFi načina zarade, s obzirom da neke aktivnosti uključuju pozajmljivanje sa kamatom, a kako pozajmica ili kredit ne predstavlja zaradu i neoporezuje se, to bi značilo da se ovakva zarada ne oporezuje, ali samo u slučaju da uspete da objasnite Poreskoj upravi vaš slučaj, što mislimo da nije ni malo lako, sve dok ovakve, kao i mnoge druge specifičnosti ne budu bile definisane zakonom.

Na koji iznos plaćam porez, gde i kako?

Dakle, kupili ste neku crypto valutu po ceni od 100$, a prodajete je po ceni od 1000$. Kapitalni dobitak u ovom slučaju jeste 900$ i na taj iznos plaćate 15% poreza. Visina poreza je fiksna i ne zavisi od ukupne oporezive sume. Međutim, ovo važi samo u slučaju da posedujete izvod iz banke gde se vidi da ste uplatili određeni iznos (gore pomenutih 100$), a onda i potvrdu menjačnice, gde možete da dokažete šta ste kupili kao i količinu kupljenog, i na kraju opet potvrdu menjačnice kako bi dokazali koliko ste prodali kao i količinu prodatog. Ako ništa od pomenutog ne posedujete, onda porez od 15% plaćate na prodajnu cenu (gore pomenutih 1000$).

Takođe, kada je u pitanju mining crypto valuta, Poreska uprava uzima u obzir uložena sredstva za opremu samo u slučaju da možete da dokažete da ste je kupili i za to imate račun.

Po rečima našeg sagovornika Milana, podnošenje poreske prijave nije dug proces, i to možete obaviti u Poreskoj upravi ili elektronskim putem. Ako to radite kao fizičko lice, onda je potrebno da popunite obrazac PPDG-3R (uputstvo možete naći na link-u), i rok za podnošenje prijave je 120 dana od dana prodaje digitalne imovine. Međutim, proces donošenja rešenja može potrajati nekoliko meseci, pa često i preko godinu dana, ali nadamo se da će u budućnosti vreme čekanja rešenja za kapitalnu dobit smanjiti. Naravno, u tom periodu vi možete trošiti ostvareni prihod od prodaje, ali kada rešenje stigne, rok za plaćanje poreza je 15 dana.

U slučaju da kao pravno lice želite da posedujete ili investirate u digitalnu imovinu, sa poreske i knjigovodstvene strane na to bi se gledalo kao kada bi firma kupila investiciono zlato. Dakle, moguće je. Tada, pošto ste trgovinu obavili kao pravno lice, a ukoliko ste firmu registovali u formi d.o.o., to ulazi u prihode i na kraju poslovne godine se podnosi poreska prijava na koju plaćate 15% poreza (porez na dobit). Nakon plaćanja poreza, profit možete podići kao dividendu (isplata dobiti na lični račun vlasnika firme), i tom prilikom firma plaća još 15% poreza.

Iako je isti iznos poreske stope u slučaju digitalne imovine i dividendi, ne možemo ih isto tretirati, jer su različiti procesi podnošenja poreske prijave, a i kod dividende nema dokazivanja iznosa nabavne i prodajne cene.

Porez na poklon i ostale „rupe“ u zakonu.

Porez na poklon je 2.5% od vrednosti poklona, tako da jeste manji od poreza na kapitalni dobitak. To se odnosi i na digitalnu imovinu, tako što se posmatra vrednost crypto valute, NFT-a, u trenutku primanja poklona i na taj iznos se plaća porez na poklon od 2.5%.
Na pitanje, šta bi se desilo kada bi neko kupio jeftini NFT, da bi ga zatim sam sebi preprodao za veliku sumu, ili bi u nizu samoinicijativnih trade-ova došao do veće sume po NFT-u, i recimo poslao taj NFT sebi kao poklon od nekog rođaka i da li bi ovako nesto u očima zakona i države delovalo kao malverzacija, naš sagovornik misli da je samo pitanje vremena kada će država shvatiti da ima takvih i sličnih slučajeva, i sve to detaljno definisati zakonom. Iako sada sve to izgleda izvodljivo, naivno je misliti da država neće shvatiti da su malverzacije moguće i u crypto svetu, da ima dosta prostora za zloupotrebu i da sve to podseća na “pranje novca” ili “izbegavanje plaćanja poreza” i slično. Ne možemo očekivati da država dozvoli da bilo ko, bilo kako stečenim novcem kupi digitalnu imovinu, proda je i plati porez od 15%, već je bitno i poreklo tog novca. Takođe, država još uvek ne gleda kao pretnju Visa ili Mastercard kartice koje izdaju razne berze za kupovinu crypto valuta, jer još uvek nisu dostupne u Srbiji, ali nije nemoguće donošenje tih kartica iz inostranstva. Svakako, ako ste ostvarili neki dobitak i rezident ste Srbije, dužni ste da u Srbiji i platite porez.
U cilju podsticanja ulaganja u privredne subjekte i investicione fondove država je predvidela poresko oslobođenje u iznosu od 50% utvrđenog poreza na kapitalne dobitke po osnovu prodaje digitalne imovine, pa će svi oni koji žele da „izbegnu“ plaćanje celokupnog poreza najbezbolnije i legalno moći to da učine, ukoliko novčana sredstva ostvarena prodajom, u roku od 90 dana od dana prodaje, ulože u osnovni kapital privrednog društva, odnosno ako ova novčana sredstva u istom roku ulože u kapital investicionog fonda (u Republici Srbiji).

Plaćati porez ili ne?

Potrudili smo se da odgovorimo na, po nama, najbitnija pitanja vezana za ovu temu, i želimo da se zahvalimo našem sagovorniku Milanu Trbojeviću na informacijama i znanju koje je podelio sa nama. Nadamo se da smo vam bar malo pomogli u odluci da li da platite porez ili ne, a vama svakako preporučujemo da sva pitanja koja imate vezana za vaš slučaj uputite Ministarstvu finansija i dobijete zvanično mišljenje.
Želimo vam da mirno spavate i plaćate ogromne sume poreza, jer bi to značilo da imate u džepu još bar tri puta više novca od toga.