Prerađivačka industrija gura izvoz

Spoljnotrgovinska bilanca Srbije u julu 2025. pokazala je stabilan rast izvoza i blago povećanje uvoza pri čemu je glavni motor rasta bila prerađivačka industrija. U julu je izvoz iznosio 2,737 milijardi eura (+5,3% na godišnjem nivou), dok je uvoz bio 3,525 milijardi eura (+1,7%). Zbog toga je deficit u julu smanjen na 787,6 miliona eura (-8,9% godišnje), a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 77,7%. U periodu januar–jul izvoz je porastao na 19,32 milijarde eura (+9,8%), a uvoz na 24,43 milijarde eura (+9,3%), što je dovelo do robnog deficita od 5,1 milijardu eura (+7,8%).

Struktura izvoza i uvoza pokazuje tehnološku i industrijsku dominaciju. Najveći pojedinačni udeo u izvozu imaju električne mašine aparati i uređaji (10,9%). Značajne izvozne grupe su i obojeni metali, metalne rudače, otpadni metali, drumska vozila te pogonske mašine i uređaji — ove kategorije zajedno čine oko 33,9% ukupnog izvoza. Na strani uvoza najviše učestvuju električne mašine i aparati, nafta i derivati, medicinski i farmaceutski proizvodi, drumska vozila i industrijske mašine (oko 25,1% uvoza). Iako je ukupni deficit visok, pozitivni trgovinski saldi zabeleženi su u sektorima sirovina, pića i duvana, izgrađenih proizvoda po materijalu, hrane i živih životinja, raznih gotovih proizvoda te životinjskih i biljnih ulja.

Evropska unija ostaje ključni partner: zemlje članice EU čine 62,3% srpskog izvoza i 54,9% uvoza u prvih sedam meseci, dok pet najvažnijih izvoznih destinacija (Nemačka Italija Bosna i Hercegovina Kina Mađarska) doprinose 38,6% izvoza. Uvoz je najviše stigao iz Kine Nemačke Italije Mađarske i Turske. Srbija je ostvarila suficit od 2,832 milijarde eura u trgovini sa državama regiona i nekim članicama EU (među njima Crna Gora Bosna i Hercegovina Severna Makedonija Bugarska Slovačka Češka Rumunija Švedska), dok su najveći deficiti bili u razmeni s Kinom Turskom i Kazahstanom.

Širi ekonomski kontekst ukazuje na umjereno poboljšanje u Evropi i stabilizaciju poverenja: evrozona i EU beleže umjeren rast, kompozitni PMI se blago povećao, a cene industrijskih sirovina i poljoprivrednih proizvoda beleže različite trendove. Monetarne odluke velikih banaka ostaju restriktivne što utiče na trgovinske tokove i finansijske uslove, ali podaci sugerišu da raste kapacitet domaće proizvodnje da povećava plasman na strani tržišta.

Original